Gladovanje i zdravlje: šta se dešava sa organizmom?

U poslednje vreme sve češće se govori o potencijalnim benefitima gladovanja za zdravlje. Mnogi tvrde da privremeno uzdržavanje od hrane može imati pozitivne efekte na organizam. Ali da li je to zaista tako?

Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo ništa za jelo u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da koristi svoja tkiva kao izvor energije.

Prema nekim tvrdnjama, organizam prvo sagoreva i vari sve loše - bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Ovaj proces se opisuje kao prirodan metod podmlađivanja bez lekova, koji zahteva samo malo volje i odricanja.

Zaštićenost vitalnih organa

Tokom gladovanja, navodno su vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde sa unutrašnjim izlučivanjem u potpunosti zaštićeni od bilo kakvih štetnih posledica. Štaviše, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija.

Razlog za ovo leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline oslobođene iz razgrađenih ćelija. Ove gradivne jedinice proteina se ponovo koriste za nadogradnju novih ćelija.

Lična iskustva i mišljenja

Mnogi ljudi tvrde da se bolje osećaju kada smanje količinu hrane. Neki navode da su nakon samo dva dana bez hrane primetili pad visokog pritiska, veću pokretljivost i više energije.

Međutim, postoje i suprotna mišljenja. Neki stručnjaci smatraju da je gladovanje stres za organizam, posebno za endokrini sistem, koji mora da se prilagodi novom načinu rada.

Metabolizam i gladovanje

Važno je napomenuti da metabolizam igra ključnu ulogu u ovom procesu. Organizam najpre koristi najkvalitetnije izvore energije, što može dovesti do gubitka mišićne mase kod sportista.

Gladovanje izaziva pad šećera u krvi, što može doneti određene benefite, posebno kod gojaznih osoba i metaboličkih bolesnika. Međutim, važno je biti svestan da preveliki pad šećera može biti opasan.

Intermittent fasting - umeren pristup

Mnogi ljudi uspešno primenjuju takozvani "intermittent fasting", gde ne jedu ništa 16 sati dnevno, a hranu unose u toku 8 sati. Ovaj pristup se pokazao kao efikasan način za kontrolu telesne težine i poboljšanje metabolizma.

Neki korisnici ovog metoda navode da su izgubili 5-6 kg, osećaju se bolje i imaju više energije, uzimajući samo dva manja obroka dnevno.

Potencijalni rizici gladovanja

Iako postoje pozitivna iskustva, važno je naglasiti da gladovanje može imati i negativne efekte:

• Mogući pad imuniteta
• Rizik od aktiviranja pritajenih infekcija
• Stres za organizam
• Gubitak mišićne mase
• Problemi sa koncentracijom i vrtoglavica

Religijski post vs. gladovanje

Važno je napraviti razliku između potpunog gladovanja i religijskog posta. Tradicionalni postovi obično dozvoljavaju unos određene hrane, dok potpuno gladovanje podrazumeva uzdržavanje od svake hrane.

Zaključak

Iako postoje određeni potencijalni benefiti gladovanja, važno je pristupiti ovoj praksi oprezno i sa znanjem. Preporučuje se konsultacija sa lekarom pre nego što se krene u bilo kakav program gladovanja, posebno ako postoje određeni zdravstveni problemi.

Umerenost i redovnost u ishrani, uz fizičku aktivnost, i dalje se smatraju najboljim pristupom za održavanje dobrog zdravlja.