Emocionalna inteligencija: Ključ uspeha i ličnog zadovoljstva

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Ali šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih ljudi. Ona obuhvata:

• Samosvesnost – prepoznavanje sopstvenih osećanja
• Samoregulacija – upravljanje emocijama
• Motivacija – sposobnost samomotivacije
• Empatija – razumevanje tuđih emocija
• Socijalne veštine – građenje kvalitetnih odnosa

Test emocionalne inteligencije

Da biste dobili uvid u svoju emocionalnu inteligenciju, možete da odgovorite na sledeća pitanja sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Željeni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N

Zašto je EQ važniji od IQ-a?

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija. Emocionalna inteligencija je zaista važna pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Neurološka osnova emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali. Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo - dobro, loše, strašno, opasno".

Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati. Ukoliko smo nekad jedva živu glavu izvukli iz nekog preticanja u saobraćaju, amigdala nas svaki sledeći put u sličnim situacijama upozorava da se toga setimo. Isto važi i za strast (ljubavnu i svaku drugu). Impulsi govore o zadovoljstvu koje nadilazi glas razuma, i zbog emocija se onda može gubiti glava.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Prema jednoj definiciji, to je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama, što može imati dugoročan pozitivan efekat za zdravlje, sreću i život u celini.

Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece kako bi ih naučili da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka. Decu možemo da naučimo da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja.

Na roditeljima je da nauče decu kako da upravljaju osećanjima. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će deca prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu. Ove zavisnosti su gotovo uvek rezultat neispunjenih potreba u porodici.

Praktični saveti za razvijanje EQ-a

1. Budite svesni svojih emocija - prepoznajte šta osećate i zašto
2. Vežbajte samokontrolu - izbrojite do deset pre nego što reagujete
3. Razvijte empatiju - pokušajte da razumete kako se drugi ljudi osećaju
4. Učite iz iskustva - analizirajte kako ste reagovali u određenim situacijama
5. Komunicirajte otvoreno - izražavajte svoja osećanja na zdrav način
6. Vežbajte aktivno slušanje - fokusirajte se na ono što drugi govore
7. Pravite pauze - kada ste pod stresom, odvojite vreme da se smirite
8. Tražite povratne informacije - pitajte druge kako vam je emocionalno ponašanje

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključni faktor uspeha i ličnog zadovoljstva u savremenom svetu. Dok IQ može pomoći da dobijete posao, EQ vam pomaže da ga zadržite i napredujete. Razvijanjem emocionalne inteligencije možete poboljšati svoje međuljudske odnose, povećati produktivnost, postići bolje rezultate u karijeri i izgraditi zdravije i srećnije lične odnose.

Najvažnije od svega je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči i razvija kroz celoživotno iskustvo i rad na sebi.